Žene u vojsci: profesionalni vojnik, prijem, provere i obuka

Uvod: žene u vojsci i profesionalni vojnik kao izbor karijere

Vojna profesija se decenijama posmatra kroz prizmu muškog zanimanja, ali realnost je drugačija. Danas sve više žena razmatra karijeru u oružanim snagama, bilo kroz dobrovoljno služenje vojnog roka, bilo kroz konkurs za profesionalnog vojnika. Motivacija je različita: redovna plata, beneficirani radni staž, plaćen godišnji odmor, zdravstveno osiguranje, mogućnost obuke i osećaj discipline. Ipak, put do uniforme nije jednostavan. On podrazumeva prijem u vojsku, niz provera, lekarski pregled, psihološki test, test fizičke sposobnosti, bezbednosnu proveru i obuku. Ovaj tekst je vodič kroz ceo proces, sa praktičnim savetima i realnim očekivanjima, bez mitova i bez uljepšavanja. Cilj je da pomogne svakoj kandidatkinji da razume šta je žena u vojsci zaista, koje su prednosti, a koji izazovi.

Zašto žene biraju vojsku

Kada se govori o ženama u vojsci, često se prvo pomisli na uniformu, čizme i oružje. Međutim, odluka da se postane profesionalni vojnik retko je vođena samo romantičnom slikom. U praksi, razlozi su pragmatični. Mnoge kandidatkinje dolaze iz sredina gde je posao teško naći, gde su privatni poslodavci nesigurni, a zarade neredovne. Vojna služba nudi ugovor, platu, doprinose, godišnji odmor i mogućnost napredovanja. Pored toga, vojna karijera omogućava sticanje veština, fizičku aktivnost, psihičku čvrstinu i osećaj pripadnosti kolektivu.

Neke žene su oduvek bile privučene izazovima koji se smatraju muškim. Zanimaju ih oružje, taktika, terenski rad, streljaštvo, vožnja, komunikacije ili logistika. Druge traže sigurnost i red. Treće dolaze iz vojničkih porodica, pa im je uniforma poznata od detinjstva. Bez obzira na motiv, važno je znati da prijem u vojsku nije samo formalnost. To je proces u kome se proverava zdravlje, psiha, fizička sprema, motivacija i podobnost. Zato je prvi korak iskrena procena sopstvenih sposobnosti i očekivanja.

Konkurs za vojsku: gde se raspisuje i kako se prijaviti

Konkurs za vojsku se objavljuje periodično, u zavisnosti od potreba oružanih snaga. Kandidati se prijavljuju za konkretno radno mesto ili rod službe. Oglasi se mogu naći u vojnim ustanovama, vojnim odsecima i na zvaničnim kanalima nadležnih institucija. Iako danas mnogo toga ide elektronski, u praksi se često traži odlazak u kasarnu ili vojni odsek radi preuzimanja i predaje dokumentacije. Zato je važno pratiti rokove i ne ostavljati prijavu za poslednji dan.

Prilikom prijave obično je potrebna lična karta, uverenje o državljanstvu, dokaz o stručnoj spremi, uverenje o nekažnjavanju, lekarska dokumentacija i drugi obrasci. Neke ustanove traže i potvrde o prebivalištu, vojnu knjižicu, dokaz o znanju jezika ili vozačku dozvolu, u zavisnosti od radnog mesta. Kandidatkinje često greše jer čekaju da sve bude savršeno pre nego što predaju prijavu. Bolje je otići do nadležne službe, raspitati se i dobiti tačan spisak dokumenata. Uslovi za prijem mogu se razlikovati od konkursa do konkursa, pa se ne treba oslanjati isključivo na iskustva drugih.

Lekarski pregled: prva ozbiljna provera

Lekarski pregled je obavezan korak za svakog kandidata, bez obzira na pol. Za žene je proces u osnovi isti kao i za muškarce, ali uključuje i ginekološki pregled. Lekarski pregled može trajati jedan ili više dana, jer obuhvata više specijalnosti. Obično se proveravaju vid, sluh, krvna slika, urin, pritisak, pluća, srce, kičma, stopala, koža, neurološki status i psihičko stanje. Kod žena se dodatno radi ultrazvuk i ginekološki pregled.

Pitanje koje se često postavlja jeste da li dioptrija predstavlja prepreku. Odgovor zavisi od vrste službe i visine dioptrije. Za dobrovoljno služenje vojnog roka tolerancija je obično veća, dok su za profesionalnog vojnika kriterijumi stroži. Male dioptrije često prolaze, ali veće mogu značiti ograničenje ili odbijanje. Nošenje naočara ili sočiva nije automatski diskvalifikujuće, ali se procenjuje na osnovu pravilnika. Isto važi i za operacije, hronične bolesti, alergije, povrede i stanja koja mogu uticati na sposobnost obavljanja dužnosti.

Lekarski pregled nije samo formalnost. On štiti kandidata i službu. Ako se otkrije zdravstveni problem koji bi se pogoršao pod fizičkim naporima, kandidat može biti upućen na dodatne analize ili privremeno odbijen. Zato je važno da kandidatkinja bude iskrena i da unapred pripremi svu medicinsku dokumentaciju. Neprijatnost ginekološkog pregleda je česta briga, ali lekari su profesionalni i pregled je rutinski. Cilj je da se utvrdi sposobnost, a ne da se bilo kome naudi.

Psihološki test i test inteligencije

Psihološki test je drugi važan filter. Sastoji se od testa inteligencije, testa ličnosti i razgovora sa psihologom. Test inteligencije ne zahteva posebnu pripremu, ali zahteva koncentraciju. Najbolje je doći naspavan, sit i smiren. Pitanja su često logička, verbalna i matematička. Test ličnosti ispituje stavove, reakcije, motivaciju i način na koji se kandidat nosi sa stresom. Nema tačnih ili netačnih odgovora u klasičnom smislu, ali postoje kontrolna pitanja koja otkrivaju nedoslednost.

Razgovor sa psihologom može delovati opušteno, ali je deo procene. Psiholog posmatra način komunikacije, tenziju, otvorenost, sposobnost da se govori o sebi, strahovima i očekivanjima. Za žene u vojsci često se postavlja pitanje porodice, dece, odvojenog života, terenskog rada i noćnih dežurstava. Iskreni odgovori su bolji od uverljivih fraza. Ako kandidatkinja ima decu, može se očekivati pitanje kako će uskladiti obaveze. To ne znači automatsko odbijanje, ali znači da se procenjuje realnost plana.

Test inteligencije i psihološki profil nisu tu da nekoga ponize. Oni pomažu da se utvrdi da li je kandidat podoban za specifične uslove vojne službe: hijerarhiju, smene, odgovornost, oružje, strogu disciplinu i rad u timu. Osoba koja ne podnosi autoritet, stalne promene, fizički napor i kritiku verovatno neće biti zadovoljna u vojnoj profesiji. Zato je psihološki test prilika za samorefleksiju, a ne samo prepreka.

Fizička provera: test fizičke sposobnosti

Fizička provera je deo selekcije koji mnoge kandidatkinje najviše plaši. Sastoji se od nekoliko segmenata: sklekovi, trbušnjaci, trčanje, zgibovi ili druge vežbe snage, skok u dalj iz mesta, sprint i ponekad nošenje tereta. Norme se razlikuju za muškarce i žene, ali nisu nerealne. Za žene se obično traži manji broj ponavljanja, a vremenska ograničenja su prilagođena. Na primer, može se tražiti 15 sklekova, 40 trbušnjaka, trčanje na 1900 do 2400 metara u određenom vremenu i 3 zgiba. Neke jedinice traže i više, u zavisnosti od roda i radnog mesta.

Važno je znati da se test fizičke sposobnosti ne polaže samo jednom. Tokom obuke i kasnije u karijeri, provere se ponavljaju. Vojnik mora biti u kondiciji stalno, ne samo pred prijem. Ako kandidatkinja padne na fizičkoj proveri, obično dobija negativnu ocenu ili drugu šansu, u zavisnosti od pravila. Ponovljeni pad može značiti otkaz ili neproduženje ugovora. Zato je preporuka da se priprema počne mesecima ranije. Trčanje, sklekovi, trbušnjaci i zgibovi zahtevaju postepeno jačanje, a ne naglo forsiranje.

Fizička sprema nije samo stvar snage. Tu su i izdržljivost, pokretljivost, koordinacija i mentalna čvrstina. Žene često imaju bolju izdržljivost na dužim naporima, dok muškarci u proseku imaju više sirove snage u gornjem delu tela. To ne znači da su žene slabije vojnici. Znači da se priprema mora prilagoditi. Vežbe za leđa, ramena, noge i core su ključne. Trčanje na duže staze gradi kardiovaskularnu spremu. Intervalni trening povećava brzinu. Zgibovi se često najteže savladavaju, pa se preporučuje rad sa gumama, negativni zgibovi i veslanje.

Bezbednosna provera i podobnost

Pored zdravstvenih i fizičkih provera, kandidati prolaze i bezbednosnu proveru. Ona obuhvata prov eru ličnih podataka, porodičnih odnosa, ranijih boravaka u inostranstvu, kontakata, finansijskih obaveza i eventualne kriminalne prošlosti. Ova provera može trajati nedeljama ili mesecima. Kandidat potpisuje saglasnost i popunjava detaljne obrasce. Ako se otkrije da je neko davao netačne podatke ili prećutao važne informacije, može biti odbijen čak i nakon uspešno završene obuke.

Bezbednosna provera nije usmerena protiv kandidata. Vojna služba podrazumeva pristup osetljivim informacijama, oružju i opremi, pa je pouzdanost ključna. Zato je važno da svi dokumenti budu tačni i da se ne pokušava sa skrivanjem. Ako postoji neki stariji prekršaj, bolje je biti iskren nego da se kasnije otkrije. U praksi, mnogi kandidati čekaju dugo na odgovor, a da ne znaju razlog. Strpljenje je deo procesa.

Obuka: od civila do vojnika

Kada kandidat prođe sve provere, sledi obuka. Za one bez prethodnog vojnog iskustva, obuka počinje osnovnom obukom koja traje oko mesec i po dana. Tu se uči osnovno: rukovanje automatskom puškom, pucanje, rasklapanje i sklapanje oružja, kretanje u borbi, puzanje, zaklon, osmatranje, straža, prva pomoć, zaštitna maska, borbena oprema i fizička priprema. Nakon toga sledi specijalizacija za rod ili veštinu za koju je kandidat primljen. To može biti pešadija, artiljerija, protivvazdušna odbrana, inženjerija, veza, logistika, medicinska služba ili nešto drugo.

Obuka je fizički i psihički zahtevna. Dani počinju rano, obično u 6 sati, sledi doručak, jutarnje razgibavanje, podizanje zastave, obuka do popodne, ručak, radovi na održavanju kasarne i čišćenje, a spavanje je oko 22 sata. Vikendom je režim nešto blaži, ali i tada ima radnih zadataka. Terenski uslovi su često teški: kiša, blato, hladnoća, vrućina, nošenje tereta, nedostatak sna i ograničena higijena. Za žene u vojsci to može biti dodatno izazovno zbog fizioloških potreba, ali iskustva pokazuju da se većina prilagodi.

Starešine su autoritet. One mogu biti stroge, zahtevne i ponekad nepravedne. Cilj obuke je disciplina i sposobnost funkcionisanja pod pritiskom. Onaj ko ne podnosi povišen ton, kritiku, naredbe i ograničenja, teško će izdržati. Ipak, mnogi opisuju obuku kao životnu školu koja gradi karakter, samopouzdanje i timski duh. Prijateljstva i kolegijalnost koja se stvore na obuci često traju godinama.

Dobrovoljno služenje vojnog roka i profesionalni vojnik: koja je razlika

Dobrovoljno služenje vojnog roka je opcija za one koji žele da prođu vojnu obuku, steknu iskustvo i vide da li im vojni poziv odgovara. Ono traje oko tri meseca i nakon njega kandidat ne dobija automatski posao. Dobija vojnu knjižicu, obuku i mogućnost da kasnije konkuriše za profesionalnog vojnika. Za žene, dobrovoljno služenje nije uslov za zaposlenje, dok je za muškarce često obavezno ili prednost. Ipak, mnoge žene biraju dobrovoljno služenje upravo da bi proverile sebe i stekle kondiciju pre ozbiljnog ugovora.

Profesionalni vojnik je zaposleno lice sa ugovorom, platom, doprinosima, beneficiranim radnim stažom, godišnjim odmorom i mogućnošću napredovanja. Ugovor se obično potpisuje na određeni period, u početku na šest meseci ili tri godine, a kasnije može da se produžava. Postoje različiti činovi i radna mesta. Oficiri i podoficiri imaju drugačiji put, često preko vojne akademije ili škole rezervnih oficira. Profesionalni vojnik može da bude angažovan na terenu, u kasarni, na straži, u kancelariji, u logistici, na obuci ili u mirovnim misijama.

Prednosti su sigurna plata, redovna primanja, radni staž, zdravstveno osiguranje i penziono. Mane su ograničenja, hijerarhija, česta odsustvovanja, selidbe, dežurstva, fizički napor i rizik. Ugovor može da se raskine, ali to često nosi posledice, posebno ako je država uložila u obuku. Neki kandidati potpisuju ugovor ne znajući šta ih čeka, pa se razočaraju. Zato je pre potpisa važno razgovarati sa ljudima koji rade u sistemu, pročitati pravilnike i realno sagledati svoje mogućnosti.

Iskustva žena: prednosti, predrasude i svakodnevica

Iskustva žena u vojsci su podeljena. Neke tvrde da su zadovoljne, da su kolege korektne, da imaju redovnu platu, beneficije i mogućnost napredovanja. Druge opisuju osećaj izolacije, predrasude, podrugivanje, sumnju u sposobnost i stalnu borbu za dokazivanje. Neke su doživele da ih potcenjuju, da im se dodeljuju lakši ili administrativni poslovi, dok su druge bile uspešne snajperistkinje, mitraljesci, vozači, instruktori ili đaci oficirske škole.

Predrasude su često prisutne sa obe strane. Deo muškaraca smatra da vojska nije za žene zbog fizičkih razlika, porodičnih obaveza i bolovanja. Deo žena smatra da su takvi stavovi zastareli i da svako treba da ima pravo na izbor. Realnost je negde između. Biološke razlike postoje, ali one ne znače automatsku nesposobnost. Vojska je sistem koji traži pouzdanost, disciplinu i spremnost na odricanje. Ako žena ispunjava uslove, može da bude jednako korisna kao i muškarac, ponekad i u specifičnim ulogama gde su potrebne preciznost, komunikacija, strpljenje ili analitičnost.

Najveći izazov često nije fizička snaga, već mentalna izdržljivost. Vojna sredina je zatvorena, stroga i ponekad gruba. Šale mogu biti neprijatne, a komentari seksistički. Starešine mogu imati različite kriterijume. Kolege mogu pomagati ili odmagati. Žena koja ulazi u vojsku mora biti spremna da postavi granice, ali i da ne reaguje na svaku provokaciju. Asertivnost, humor i fokus na posao pomažu. Isto tako, podrška drugih žena u sistemu i mentorki može biti dragocena.

Porodica, bolovanja i balans između posla i privatnog života

Jedna od najčešćih tema kada su žene u vojsci u pitanju jeste porodica. Trudnoća, porodiljsko odsustvo, bolovanja zbog bolesne dece i odsustva sa terena često izazivaju tenzije u kolektivu. Kritičari tvrde da žene češće idu na bolovanja i da njihov posao preuzimaju kolege, što stvara dodatni pritisak. Zagovornice ravnopravnosti odgovaraju da je porodica društvena realnost i da poslodavac mora da organizuje zamene, kao i u svim drugim državnim službama.

Istina je da vojna služba zahteva dostupnost 24 sata dnevno, smene, dežurstva, odlaske na teren i mirovne misije. To je teško uskladiti sa roditeljstvom, bez obzira na pol. Muškarci u vojsci takođe imaju porodice, ali se društveno očekuje da žena preuzme veći deo brige o deci. Zato se mnoge žene osećaju dodatno opterećeno. Neke odlažu trudnoću, neke biraju lakše poslove, neke napuštaju službu nakon prvog deteta. Druge uspevaju da nađu podršku u porodici i nastave karijeru.

Važno je znati da vojna služba nije idealna za svakoga. Ako neko ima malu decu i nema pomoć u kući, odlasci na teren i noćne smene mogu biti izuzetno stresni. Sa druge strane, stabilna plata i beneficije mogu biti snažan motiv. Odluka je lična i zavisi od konkretne situacije. Prenatalni i porodiljski period su zakonski zaštićeni, ali kolegijalni odnosi mogu da trpe. Iskren razgovor sa partnerom, porodicom i nadređenima pre prijema može sprečiti kasnija razočaranja.

Karijera, napredovanje i ugovor

Vojna karijera može da bude stabilna, ali nije zagarantovana. Profesionalni vojnici potpisuju ugovor na određeno vreme. Produženje zavisi od ocena, fizičke spremnosti, potreba službe i ponašanja. Napredovanje je moguće kroz činove, specijalizacije, kurseve i školovanje. Oficiri imaju drugačiji put od vojnika. Oni koji završe vojnu akademiju dobijaju čin potporučnika i imaju veće mogućnosti za komandne dužnosti. Profesionalni vojnici mogu da napreduju do određenih činova, ali ne mogu da postanu oficiri bez dodatnog školovanja.

Plate profesionalnih vojnika su često predmet rasprave. Nisu visoke, ali su redovne. Uz platu idu i dodaci za dežurstva, straže, terenski rad, noćni rad i posebne uslove. Beneficirani radni staž je značajna prednost, jer omogućava ranije penzionisanje. Godišnji odmor je plaćen, a zdravstveno osiguranje omogućava besplatne preglede. Za neke kandidate to je dovoljno, za druge nije. Ako je motivacija samo plata, razočaranje je verovatno. Ako postoji ljubav prema pozivu, izdržljivost je veća.

Raskid ugovora je moguć, ali često pod određenim uslovima. Ako vojnik želi da napusti službu pre isteka ugovora, može biti obavezan da nadoknadi troškove obuke ili da prođe kroz disciplinski postupak. Zato se ugovor ne potpisuje olako. Pre potpisivanja treba pročitati sve odredbe, pitati šta se očekuje, koliko traje obuka, gde se može biti raspoređen i koji su uslovi za produženje. Pravilnici su javni i dostupni, i vredi ih proučiti.

Kako se pripremiti za prijem u vojsku

Priprema za prijem u vojsku počinje mnogo pre konkursa. Fizička sprema je prva stavka. Trčanje, sklekovi, trbušnjaci, zgibovi, vežbe snage i izdržljivosti treba raditi postepeno. Preporučuje se najmanje tri do šest meseci treninga. Ako kandidatkinja može da istrči 2,4 kilometra u 12 minuta, uradi 15 do 20 sklekova, 40 do 50 trbušnjaka i 3 zgiba, biće u dobroj poziciji. Trening ne treba da bude samo fizički, već i mentalni. Meditacija, fokus, disanje i simulacija stresa pomažu.

Druga stavka je dokumentacija. Prikupiti sve što se traži: lična karta, državljanstvo, svedočanstva, diplome, uverenje o nekažnjavanju, lekarska uverenja, vojna knjižica ako postoji, vozačka dozvola, potvrde o prebivalištu. Proveriti rokove važenja. Fotokopirati dokumenta i overiti ako je potrebno. Otići u vojni odsek ili kasarnu i raspitati se o tačnom spisku. Ne verovati samo internetu, jer se procedure menjaju.

Treća stavka je informisanje. Razgovarati sa ljudima koji rade u vojsci, ali i sa onima koji su odustali. Pitati o svakodnevici, starešinama, obuci, dežurstvima, platama, mogućnostima za porodicu. Ako je moguće, posetiti kasarnu, prisustvovati danu otvorenih vrata ili obuci. Ne donositi odluku na osnovu filmova, društvenih mreža ili tuđih priča. Vojska je specifična i zahteva ličnu procenu.

Četvrta stavka je psihička priprema. Očekivati strogoću, kritiku, fizički napor, odvojenost od porodice i monotoniju. Naučiti da se prima naredba bez rasprave, da se kontroliše emocija, da se ne uzima sve lično. Istovremeno, biti asertivan i znati kada tražiti pomoć. Ako kandidatkinja ima istoriju anksioznosti, depresije ili paničnih napada, treba biti iskren prema sebi i lekarima. Bolje je odustati na vreme nego slomiti se u sistemu.

Da li je vojska za žene? Stereotipi i realnost

Pitanje da li je vojska za žene izaziva burne rasprave. Jedni tvrde da žene nisu za vojsku jer su biološki slabije, emocionalnije, češće na bolovanju i manje dostupne zbog porodice. Drugi tvrde da su te tvrdnje stereotipi i da postoje žene koje su sposobnije od mnogih muškaraca. Istina je da su ljudi različiti. Neke žene su izuzetno fizički i psihički jake, vole oružje, teren i izazove. Neke muškarce vojska ne zanima ili nisu sposobni za nju. Generalizacija po polu je nepravedna i prema ženama i prema muškarcima.

Sa druge strane, vojna služba ima specifične zahteve. Nije svako za nju, bez obzira na pol. Ona traži disciplinu, lojalnost, spremnost na rizik, fizičku izdržljivost i odricanje. Ako žena ispunjava te uslove, može da bude odličan vojnik. Ako ne ispunjava, ne treba da bude primljena samo da bi se zadovoljila kvota. Isto važi i za muškarce. Cilj je da služba bude efikasna, a ne da se vodi ideološka bitka.

U mnogim savremenim oružanim snagama žene su već prisutne u različitim rodovima, uključujući borbene. One služe kao piloti, snajperisti, instruktori, padobranci, vojnici u mirovnim misijama. To ne znači da su sve žene za to, ali znači da pol nije jedini kriterijum. U našim uslovima, predrasude su još prisutne, ali se polako menjaju. Svaka žena koja uđe u sistem i pokaže se profesionalno doprinosi promeni stava.

Praktični saveti za kandidatkinje

Ako razmatrate vojnu karijeru, evo nekoliko praktičnih saveta. Prvo, raspitajte se o konkursu i uslovima. Drugo, počnite sa fizičkom pripremom odmah. Treće, prikupite dokumentaciju na vreme. Četvrto, budite iskreni na lekarskom i psihološkom pregledu. Peto, očekujte čekanje. Šesto, ne potpisujte ugovor ako niste sigurni. Sedmo, razgovarajte sa porodicom. Osmo, pripremite se na strogu hijerarhiju. Deveto, ne dozvolite da vas predrasude obeshrabre, ali ni da vas lažna slika vojne službe zavede. Deseto, ako odustanete, to nije znak slabosti, već znak da ste poslušali sebe.

Za one koje žele da postanu profesionalni vojnik, korisno je da prvo prođu dobrovoljno služenje vojnog roka. To im daje uvid u svakodnevicu, obuku, odnos sa starešinama i kolegama. Ako im se to svidi, mogu da konkurišu za profesionalnu službu. Ako ne, sačuvali su sebe od dugogodišnjeg nezadovoljstva. Vojni rok nije gubitak vremena ako se iskoristi kao test i škola života.

Takođe, ne treba verovati svemu što se piše na forumima. Iskustva su različita i zavise od jedinice, starešina, grada, roda, perioda i ličnosti. Ono što je za nekoga bilo užasno, za drugoga je bilo odlično. Zato je najbolje doći do primarnih informacija: pravilnika, zvaničnih konkursa, ljudi koji trenutno rade. Ako je moguće, naći mentora ili mentorku u sistemu koji može dati realnu sliku.

Zaključak: informisan izbor umesto mitova

Žene u vojsci nisu novost, ali su i dalje tema oko koje postoje predrasude. Profesionalni vojnik je zanimanje kao i svako drugo, sa prednostima i manama. Ono nije za svakoga, ali nije ni zabranjeno ženama. Prijem u vojsku podrazumeva lekarski pregled, psihološki test, fizičku proveru, bezbednosnu proveru i obuku. Test fizičke sposobnosti se može pripremiti. Uslovi za prijem su jasno definisani, iako se mogu razlikovati. Dobrovoljno služenje vojnog roka može biti prvi korak. Vojna karijera nudi stabilnost, ali traži odricanje.

Ako ste žena koja razmišlja o vojsci, postavite sebi nekoliko pitanja. Da li volim fizičku aktivnost? Da li mogu da podnesem autoritet? Da li sam spremna na odvojenost? Da li mi je porodica prioritet i kako ću to uskladiti? Da li me zanima oružje, taktika, uniforma ili samo plata? Odgovori će vam pomoći da donesete odluku. Nema univerzalnog odgovora. Neka žena će biti izuzetno srećna u vojsci, neka će shvatiti da to nije za nju. Oba ishoda su u redu.

Najvažnije je da odluka bude informisana i slobodna. Ne podleći pritisku okoline, ni stereotipima, ni lažnim obećanjima. Vojska može da pruži sigurnost, prijateljstvo, obuku i ponos. Može i da donese stres, razočaranje i teške trenutke. Kao i u svakoj profesiji, uspeh zavisi od sposobnosti, motivacije i očekivanja. Ako se odlučite za ovaj put, uradite to sa otvorenim očima, pripremljeni fizički i psihički. Ako odustanete, to je znak zrelosti, a ne slabosti. Vojni poziv je specifičan i zahteva celog čoveka. Onima koji ga odaberu iz pravih razloga, može da pruži karijeru i iskustvo koje se ne zaboravlja.