Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu: vodič kroz pripremu, polaganje i karijeru

Bezbednost na radu poslednjih godina ponovo dobija zasluženo mesto u domaćim firmama i ustanovama. Sve više poslodavaca traži lice koje će se baviti poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, a sve više kandidata pita kako izgleda stručni ispit, da li se isplati polagati ga, ko može da ga polaže i kakve su mogućnosti zaposlenja. Ova tema je posebno zanimljiva onima koji su završili srednju školu, višu školu ili fakultet različitih usmerenja, ali i onima koji već rade u firmama i žele da prošire svoja zaduženja.

U nastavku je prikazan praktičan i informativan vodič nastao na osnovu iskustava kandidata, pitanja iz prakse i opštih saznanja o oblasti bezbednosti na radu. Cilj je da se na jednom mestu objasne ključni pojmovi, faze pripreme, način polaganja i realne mogućnosti koje ova profesija pruža. Pre svega, treba imati u vidu da se propisi menjaju, pa je uvek najbolje proveriti aktuelne uslove kod nadležnih institucija pre prijave ispita.

Šta znači raditi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu

Lice za bezbednost i zdravlje na radu je osoba koja u firmi ili drugoj organizaciji obavlja poslove vezane za sprečavanje rizika na radu, praćenje propisa, obuku zaposlenih, izradu akata, evidenciju povreda i saradnju sa nadležnim službama. To nije samo administrativni posao. U praksi, ova osoba često mora da obiđe radna mesta, razgovara sa zaposlenima, prati stanje opreme, uočava nepravilnosti i predlaže mere za poboljšanje uslova rada.

Posao se može obavljati u jednoj firmi, ustanovi, zdravstvenoj organizaciji, proizvodnom pogonu, građevinskom preduzeću, školi, javnom preduzeću ili u agenciji koja pruža usluge iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Razlika između rada u firmi i rada u agenciji je važna. U firmi se najčešće pokriva jedno radno okruženje, dok agencija može da opslužuje više klijenata, što zahteva više terenskog rada, organizacije i poznavanja različitih delatnosti.

Kada je reč o formalnim uslovima, u praksi se često pominje stručni ispit kao osnovni korak. On omogućava kandidatu da stekne uverenje o položenom ispitu i da se bavi poslovima za koje je propisana odgovarajuća osposobljenost. Za rad u agenciji često se traži i odgovarajuće obrazovanje, dok za rad u jednoj firmi uslovi mogu biti fleksibilniji, u zavisnosti od internih zahteva poslodavca i tumačenja propisa.

Ko može da polaže stručni ispit

Jedno od najčešćih pitanja je ko ima pravo da pristupi polaganju stručnog ispita za poslove bezbednosti na radu. Iskustva pokazuju da mnogi kandidati dolaze iz različitih obrazovnih profila. Neki su završili srednju medicinsku školu, neki tehničku, neki gimnaziju, a neki fakultet društvenog ili tehničkog usmerenja. Zakonski okvir se menjao tokom godina, pa su se pojavljivale različite informacije o tome da li je potrebno radno iskustvo, da li je dovoljna srednja škola ili je neophodan fakultet.

U praksi se često navodi da za prvi nivo stručnog ispita, odnosno za poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu, nije uvek bio propisan poseban stepen obrazovanja. Međutim, za pojedine delove ispita, posebno one koji se odnose na odgovorno lice, pregled i proveru opreme ili ispitivanje uslova radne okoline, mogu postojati stroži uslovi. Zato je važno da kandidat pre prijave proveri tačan program ispita i uslove za konkretnu vrstu položenog ispita.

Posebno treba razlikovati nekoliko pojmova. Prvo, postoji lice za bezbednost i zdravlje na radu u firmi. Drugo, postoji odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad. Treće, postoji odgovorno lice za ispitivanje uslova radne okoline. To su različiti ispiti i različita zaduženja. Nekada kandidati polažu samo prvi ispit, jer im je to dovoljno za posao koji obavljaju, dok drugi polažu i dodatne ispite zbog prirode posla ili zahteva poslodavca.

Prijava ispita i administrativni koraci

Prijava za stručni ispit obično podrazumeva popunjavanje obrasca, dostavljanje dokaza o obrazovanju, uplatu takse i čekanje na termin. Kandidati koji ispit polažu kao fizička lica često ne moraju da imaju potvrdu o radnom iskustvu, ali je potrebno da se uklope u uslove propisane programom. Kada ispit polaže firma za svog zaposlenog, deo dokumentacije može da popuni poslodavac.

Rokovi između prijave i polaganja nisu uvek isti. Nekada se poziv dobije za mesec dana, a nekada za dva ili tri meseca, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata i rasporeda termina. Uobičajeno je da se poziv šalje najmanje petnaest dana pre zakazanog termina, ali se u praksi dešavalo i da kandidati budu pozvani kasnije. Zato je korisno da se povremeno proveri status prijave i da se bude spreman na različite scenarije.

Cena polaganja se menjala tokom vremena. Nekada je osnovna taksa bila znatno niža, a danas ukupni troškovi mogu da uključe prijavu, takse za pojedine delove ispita, literaturu, putne troškove i eventualne pripreme. Kandidati često ističu da trošak nije mali, posebno za osobe bez posla, ali ga vide kao investiciju u buduće zaposlenje. Pre uplate je važno proveriti tačan iznos i način plaćanja kod nadležnog organa.

Literatura i priprema za ispit

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Neki kandidati uče svakodnevno po nekoliko sati, dok drugi kombinuju rad i učenje. Iskustva su različita. Neko nauči osnovne stvari za dve nedelje intenzivnog rada, ali većina ipak savetuje da se krene ranije, posebno zbog obima pravilnika i zakona.

Osnovna literatura obično uključuje zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, zakon o radu, propise o penzijskom i invalidskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju, zaštiti na radu, proceni rizika, opremi za rad, ličnim zaštitnim sredstvima, mašinama, električnoj energiji, građevinarstvu, hemijskim i biološkim štetnostima i niz drugih pravilnika. Spisak može delovati konfuzno, pa je korisno napraviti sopstveni plan i podeliti gradivo na celine.

Mnogi kandidati koriste skripte, zbirke propisa i beleške sa priprema. Skripta može da pomogne da se brže prođe kroz obimnu materiju, ali iskustva pokazuju da sama skripta često nije dovoljna. Ispitivači mogu da postave pitanja koja nisu direktno u skripti ili koja zahtevaju razumevanje propisa, a ne samo reprodukciju. Zato je najbolje kombinovati skriptu sa čitanjem zakona i pravilnika.

Konsultacije i pripremni časovi mogu biti od velike pomoći. Na njima se često objasni forma ispita, način ocenjivanja i oblasti koje su najčešće. Neki kandidati koji nisu išli na konsultacije kažu da su se kasnije kajali, jer su na ispitu shvatili koliko su im praktični saveti značili. Ako postoji mogućnost, vredi otići na pripreme ili barem prisustvovati jednom polaganju kao posmatrač, ako je to dozvoljeno.

Tok ispita: šta kandidata očekuje

Stručni ispit iz oblasti bezbednosti na radu obično traje dugo, često i po šest sati. Sastoji se iz više delova, a raspored može da varira. Najčešće postoje opšti deo, radno-pravni deo, pismeni deo sa procenom rizika i usmeni deo sa pravilnicima. Nekada se prvo polaže opšti deo, pa radno-pravni, zatim pismeni, a na kraju usmeni deo. U nekim terminima redosled može biti drugačiji, u zavisnosti od organizacije i slobodnih prostorija.

Prvi deo često obuhvata međunarodne izvore, ustavna načela, osnovna prava, zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i opšte pojmove. Tu se mogu naći pitanja o tome šta je licenca, koje su obaveze poslodavca, šta je akt o proceni rizika, koja su prava zaposlenih, kako se organizuju poslovi bezbednosti i slično. Ovaj deo mnogi kandidati doživljavaju kao lakši, ali i tu treba znati definicije i osnovne postulate.

Drugi deo se često odnosi na radno pravo, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, ugovor o radu, godišnji odmor, odmore, povrede na radu, invalidsku penziju, zaštitu ličnih podataka i slično. Pitanja mogu biti konkretna, pa je potrebno poznavati zakonske rokove i osnovne institute. Neki kandidati ovaj deo uče površnije, ali iskustva pokazuju da i on može da bude presudan.

Pismeni deo: procena rizika

Pismeni deo ispita najčešće podrazumeva izradu procene rizika za određeno radno mesto. Kandidat dobija radno mesto, nekada u dogovoru sa komisijom, a nekada nasumično. To može biti zavarivač, vodoinstalater, automehaničar, pekar, magacioner, tkač, poljoprivredni radnik, vozač, radnik na mašini i mnoga druga zanimanja. Zadatak je da se opiše tehnološki proces, uoče opasnosti i štetnosti, proceni rizik i predlože mere zaštite.

U izradi procene rizika koriste se različite metode. Neke metode koriste matricu sa verovatnoćom, učestalošću i težinom posledice. Druge kombinuju bodove i konačnu ocenu rizika. Kandidat može da izabere metodu, ali je važno da navede legendu i objasni kako je došao do zaključka da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Ispitivači često traže logiku, a ne samo prepisane formule.

Pravila o tome šta je dozvoljeno koristiti tokom pismenog dela menjala su se. Nekada je bila dozvoljena kompletna literatura i laptop, a kasnije su kandidati mogli da koriste samo listu opasnosti i štetnosti, ponekad i metod. Zato je najsigurnije pripremiti se tako da se procena može uraditi i bez literature, oslanjajući se na znanje i iskustvo. Ako se dozvoli pomoćno sredstvo, to je dodatna olakšica, ali ne treba graditi pripremu samo na tome.

Usmeni deo: pravilnici i praktična pitanja

Usmeni deo iz pravilnika mnogi smatraju najtežim. Tu se ne traži široka priča, već konkretni odgovori. Pitanja mogu biti vezana za bezbednost mašina, električne instalacije, građevinske radove, rad na visini, skele, zaštitu od pada, hemijske i biološke štetnosti, buku, vibracije, osvetljenje, mikroklimu, prvu pomoć, lična zaštitna sredstva, oznake, evidencije i rokove.

Kandidati često pominju pitanja o graničnim i akcionim vrednostima buke i vibracija, o razlici između tih vrednosti, o obavezi korišćenja ličnih zaštitnih sredstava, o osvetljenju radnih prostorija, o dokumentaciji za rad na visokom naponu, o prijavi gradilišta, o ručnom prenošenju tereta, o kumulativnoj masi, o oftalmološkim pregledima, o opremi za pružanje prve pomoći i o sadržaju prostorije za prvu pomoć.

Posebno treba obratiti pažnju na definicije i nazive pravilnika. Nije dovoljno znati samo suštinu, jer ispitivači mogu tražiti tačan naziv, član ili rok. Takođe, treba znati razliku između opštih i posebnih mera zaštite, između preventivnih i periodičnih pregleda, između profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, kao i između različitih vrsta skela i platformi.

Iskustva pokazuju da su ispitivači često korektni i spremni da pomognu ako vide da kandidat zna osnovu, ali ne tolerišu neznanje osnovnih pojmova. Zato je bolje naučiti manje, ali temeljno, nego pročitati sve površno. Kada se kandidat zbuni, može da pokuša da poveže pitanje sa sličnom oblašću i da pokaže logičko razmišljanje.

Najčešće teškoće i kako ih prevazići

Najveći izazovi u pripremi su obim materije, konfuzan spisak literature, stalne izmene propisa i trema. Mnogi kandidati ne znaju odakle da počnu, pa gube vreme na lutanje. Rešenje je napraviti plan: prvo osnovni pojmovi i zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, zatim radno pravo, pa procena rizika, pa pravilnici. Svaku celinu treba proći, ponoviti i povezati sa praktičnim primerima.

Skripte mogu da pomognu, ali ih treba koristiti kao okvir. Ako kandidat uči samo iz skripte, rizikuje da na ispitu dobije pitanje koje nije dovoljno obrađeno. Zato je korisno pročitati i originalne propise, barem one najvažnije. Takođe, treba pratiti izmene, jer se pojedini pravilnici povlače, drugi dodaju, a rokovi i vrednosti mogu da se promene.

Trema je česta, posebno kod kandidata koji prvi put izlaze na ovako obiman ispit. Pomaže ako se unapred zna tok ispita, ako se obiđe mesto polaganja, ako se prisustvuje nekom polaganju kao posmatrač i ako se ponavlja naglas. Takođe, dobro je nositi vodu, užinu i dokumentaciju, jer ispit može da potraje. Umor i glad mogu dodatno da otežaju koncentraciju.

Licenca, agencija i rad u firmi

Često se postavlja pitanje čemu služi licenca i da li je obavezna. U praksi, licenca je češće vezana za rad agencija i za obavljanje poslova za druge firme. Fizičko lice koje položi stručni ispit može da radi u jednoj firmi, u zavisnosti od uslova poslodavca. Agencija koja pruža usluge iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mora da ispuni dodatne uslove, uključujući i odgovarajuće obrazovanje zaposlenih.

To znači da osoba sa srednjom školom može da radi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u firmi, ali možda neće moći da bude nosilac licence u agenciji. Fakultetsko obrazovanje u tehničkim, tehnološkim, medicinskim ili srodnim naukama može da bude prednost, posebno za napredovanje, rukovodeće pozicije i rad u inostranim kompanijama. Ipak, i bez fakulteta postoje realne mogućnosti zaposlenja, naročito u manjim sredinama i u firmama koje žele da internom kandidatu poveri te poslove.

Neki poslodavci praktikuju da zaposlenog koji već radi u firmi pošalju na polaganje ispita i time izbegnu zapošljavanje novog radnika. To može da bude dobra prilika za osobe koje već poznaju procese u firmi. Sa druge strane, u agencijama je veća raznolikost posla, više terena i više različitih delatnosti, što može da bude zanimljivo, ali i naporno.

Karijera, plate i tržište rada

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu smatra se perspektivnom, ali plate variraju. U domaćim firmama i javnim ustanovama zarade mogu biti skromnije, dok u stranim kompanijama i na rukovodećim pozicijama mogu biti znatno veće. Na početku karijere mnogi rade za prosečnu ili nešto iznadprosečnu platu, ali sa iskustvom, dodatnim obukama i licencama mogućnosti rastu.

Posao može da bude stresan zbog odgovornosti, rokova, terena i potrebe da se stalno prati zakonodavstvo. Ponekad se od lica za bezbednost očekuje da potpiše dokumente pod pritiskom, što nije dobro. Zato je važno raditi u sredini koja poštuje propise i koja razume da bezbednost nije samo formalnost. Profesionalnost, etika i doslednost su ključne za dugoročnu karijeru.

Mogućnosti zaposlenja postoje u proizvodnji, građevinarstvu, saobraćaju, zdravstvu, obrazovanju, javnim preduzećima, rudarstvu, energetici, poljoprivredi i uslužnim delatnostima. Takođe, sve više se traže poznavaoci zaštite životne sredine, zaštite od požara i integrisanih sistema upravljanja. Kombinacija više oblasti može da poveća konkurentnost na tržištu rada.

Saveti za uspešno polaganje

Prvi savet je da se počne na vreme. Obim materije je velik, a poslednje dve nedelje su obično najintenzivnije. Drugi savet je da se napravi raspored učenja i da se svakog dana obradi određeni deo. Treći savet je da se koriste različiti izvori: skripta, zakoni, pravilnici, beleške sa priprema i praktični primeri iz firme.

Četvrti savet je da se vežba pisanje procene rizika. Ako kandidat unapred pripremi nekoliko primera za različita radna mesta, biće mu lakše na ispitu. Peti savet je da se nauče definicije, rokovi i brojčane vrednosti, jer se često pitaju. Šesti savet je da se ne uči napamet bez razumevanja, jer ispitivači vole da postave potpitanje i provere da li kandidat razume logiku.

Sedmi savet je da se ostane smiren. Ako kandidat ne zna odgovor, bolje je reći šta zna o toj oblasti nego ćutati. Ponekad ispitivač usmeri pitanje i pomogne. Osmi savet je da se ne veruje slepo svim informacijama sa interneta, jer se propisi menjaju. Deveti savet je da se proveri tačan datum, mesto i vreme polaganja, kao i šta je dozvoljeno poneti. Deseti savet je da se nakon ispita nastavi sa učenjem, jer se propisi stalno menjaju.

Da li vredi završavati obrazovanje iz ove oblasti

Ako neko studira zaštitu na radu ili srodan smer, pitanje da li vredi završiti studije je često. Odgovor zavisi od ciljeva. Formalno obrazovanje daje širu osnovu, mogućnost napredovanja, rad u agencijama, bavljenje projektima, revizijama i menadžmentom bezbednosti. Sa druge strane, stručni ispit sam po sebi može da omogući zaposlenje u firmi, ali dugoročno obrazovanje otvara više vrata.

U praksi se često sreću osobe različitih profila. Neki su završili fakultet, neki višu školu, neki srednju školu. Neki su polagali ispit kao fizička lica, neki ih je poslao poslodavac. Neki su se zaposlili u struci, neki su prešli iz druge oblasti. Tržište rada nije idealno, ali je fleksibilno. Najbolje prolaze oni koji su uporni, spremni da uče i da se prilagode.

Ako je neko upisao smer slučajno i muči se sa hemijom ili matematikom, treba realno sagledati sopstvene afinitete. Ako ga oblast zanima, vredi istrajati. Ako ne, možda je bolje pronaći drugu oblast u kojoj će biti uspešniji. Bezbednost na radu nije za svakoga, jer zahteva odgovornost, komunikaciju, administraciju i stalno učenje. Ali za one koje zanima, može da bude stabilan i koristan poziv.

Zaključak

Bezbednost na radu nije samo skup propisa i pečata. To je oblast koja štiti živote, zdravlje i imovinu, a lice koje se njome bavi ima odgovornu i vidljivu ulogu. Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja važan korak ka zaposlenju, ali i obavezu da se znanje stalno obnavlja. Priprema može da bude naporna, ispit dug i stresan, ali uz plan, literaturu i praktično razumevanje, mnogi kandidati uspešno prolaze.

Ako se pitate da li da polažete, da li da završite studije ili da li da prihvatite posao u ovoj oblasti, najbolje je da prvo prikupite tačne informacije o trenutnim uslovima, literaturi i mogućnostima zaposlenja. Razgovarajte sa ljudima iz prakse, prisustvujte pripremama ako možete i napravite realan plan. Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja se razvija, traži stručnjake i nudi prostor za napredovanje onima koji su spremni da ulože trud.

Na kraju, bez obzira na to da li radite u maloj firmi, velikom sistemu ili agenciji, zapamtite da je cilj isti: da svaki radni dan bude bezbedan. Upravo zato je bavljenje bezbednošću i zdravljem na radu više od posla. To je odgovornost prema ljudima i budućnosti.