Povrtarstvo u plasteniku i na terasi: vodič za početnike

Povrtarstvo u plasteniku i na terasi postaje sve popularnije, posebno među ljudima koji žive u stanovima, ali i onima koji imaju samo mali deo dvorišta ili par saksija. Ako se pitate ima li neka dama koja se bavi povrtarstvom ali u plasteniku, odgovor je da, i to mnoge. Nije važno da li ste početnik ili već imate iskustva sa baštom, jer uz malo planiranja i strpljenja možete da uživate u sopstvenom povrću, začinskom bilju i čak voću u saksijama.

Osnovna ideja povrtarstva u plasteniku i na terasi je da se iskoristi svaki osunčani kvadrat. Bilo da imate plastenik u dvorištu, zastakljenu terasu, balkon ili samo nekoliko žardinjera, možete da gajite cherry paradajz, rotkvice, salate, spanać, blitvu, rukolu, papričice, feferone, jagode i razno začinsko bilje. Mnogi početnici brinu da će im biljke propasti, ali istina je da su neke kulture veoma zahvalne i praštaju mnoge greške.

Zašto je plastenik dobar izbor za početnike

Plastenik pruža zaštitu od jakog sunca, vetra, grada, iznenadnih hladnoća i preterane kiše. U njemu se lakše održava vlaga, a biljke su zaštićene od mnogih štetočina. Ipak, plastenik nije čarobni štapić. Ako se pravilno ne provetrava, u njemu može da se razvije plamenjača, plesan ili trulež. Zato je važno da naučite osnovna pravila zalivanja, prihranjivanja i kontrole vlage.

Za razliku od otvorene bašte, u plasteniku možete ranije da počnete sa setvom i kasnije da berete. Temperature su više, pa se sezona produžava. To je idealno za povrće na terasi i u malim prostorima. Ako imate mali plastenik, možete ga koristiti za rasad, za proizvodnju salata zimi ili za gajenje paprika i paradajza tokom cele sezone.

Planiranje pre sadnje: svetlost, prostor i posude

Pre nego što kupite seme ili sadnice, dobro razmislite koliko sunca imate. Većina povrća voli najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno. Terasa na istočnoj strani ima jutarnje sunce, što je odlično za salate, rotkvice i začinsko bilje. Zapadna i južna terasa mogu biti previše tople leti, pa je dobro imati senku ili mrežu za zasenu. Severna terasa je najzahtevnija, ali i tu mogu da uspeju salate, spanać i neke vrste začina.

Prostor je drugi važan faktor. Ako gajite u saksijama, izaberite što veće i dublje posude. Paradajzu, paprici i krastavcu treba mnogo zemlje. Rotkvice, salate i začini mogu u plitke žardinjere. Za jagode su idealne dugačke žardinjere ili viseće korpe. Uvek vodite računa o drenaži, jer biljke ne vole da im koren stoji u vodi.

Zemljište i supstrat: temelj zdravih biljaka

Kvalitetan supstrat je osnova. Možete da ga kupite gotovog, namenjenog za povrće i začinsko bilje, ili da napravite mešavinu baštenske zemlje, komposta i malo peska. Organsko seme i zdrava zemlja daju bolje rezultate, ali i obično seme može da nikne ako su uslovi dobri. Nikada ne sadite direktno u svež stajnjak, jer može da sprži koren. Stajnjak treba da bude star, dobro razložen i pomešan sa zemljom.

Ako ne znate kakvo vam je zemljište, možete da uradite jednostavan test. Uzmite malo vlažne zemlje i probajte da napravite traku između prstiju. Ako se traka lako raspada, zemlja je peskovita. Ako se lepi i dugo drži, ima mnogo gline. Idealna je ilovača koja se lako obrađuje i zadržava vlagu, ali ne zadržava vodu. Za saksije je najbolje koristiti mešavinu koja je rastresita i propusna.

Setva i rasad: od semena do sadnice

Setva može da počne već u kasnu zimu ili rano proleće, zavisno od kulture. Paprike, čili papričice i paradajz seju se prve. Salate, rotkvice, spanać, blitva i rukola mogu kasnije, jer brže niču. Ako sejete u čaše od jogurta ili posebne posudice, vodite računa da u svaku rupu stavite jedno do dva semena. Kasnije, kada biljke izrastu, ostavite najjaču, a slabije uklonite. Time izbegavate gužvu i oštećenje korena.

Rasad treba da ima dosta svetlosti, ali ne previše direktnog sunca dok je mlada. Zalivajte ga pažljivo, najbolje prskanjem i ustajalom vodom. Kada biljka dobije tri do četiri lista, može da se presadi u veću saksiju ili na stalno mesto. Cherry paradajz je posebno osetljiv u ranoj fazi, ali kasnije postaje veoma rodan ako mu obezbedite dovoljno prostora i svetla.

Sadnja u plasteniku i na terasi

Kada sadite u plastenik, napravite redove ili rasporedite saksije tako da biljke imaju dovoljno prostora za rast. Paradajz voli da bude na suncu, ali u plasteniku leti može da bude previše vruće. Zato je važno da se plastenik provetrava. Paprike i feferoni vole toplotu, ali im prija i vlaga u vazduhu. Salate i rotkvice su idealne za hladnije delove plastenika ili za prolećnu i jesenju setvu.

Na terasi, koristite žardinjere, saksije, kante ili čak džakove za smeće u koje stavite zemlju. Neki ljudi gaje paradajz u džakovima jer je to jeftinije od velikih saksija. Važno je da posuda ima drenažne rupe i da biljka dobije oslonac. Paradajz i krastavac se vežu za kolac ili mrežu, dok paprike mogu da stoje samostalno.

Zalivanje: kap po kap i flaše

Zalivanje je najčešći razlog uspeha ili propasti. Biljke u saksijama brže gube vlagu nego one u bašti. Paradajz voli stalnu vlagu, ali ne mokro zemljište. Najbolji način je zalivanje kap po kap. Možete da koristite sistema kap po kap, ili da napravite jednostavan sistem od plastične flaše. Probijete malu rupicu na dnu ili sa strane, napunite flašu vodom i stavite je pored biljke. Voda će polako kapljati i održavati vlagu.

U plasteniku zalivajte ujutru, a ne uveče, da bi listovi do mraka bili suvi. Time smanjujete rizik od gljivičnih oboljenja. Leti, kada su velike vrućine, biljke mogu da traže vodu svaki dan. Zimi, u negrejanom plasteniku, zalivanje treba svesti na minimum. Uvek proverite prstom da li je zemlja vlažna pre nego što ponovo zalijete.

Prihranjivanje: kopriva, kompost i mineralna đubriva

Prihranjivanje je ključ za bogat rod. Paradajz, paprika, krastavac i tikvice su veliki potrošači hranljivih materija. Salate i rotkvice su skromnije, ali i njima prija dodatna hrana. Najbolje je kombinovati organsko i mineralno đubrivo. Kopriva je poznata kao odlično prirodno đubrivo. Potopite svežu koprivu u vodu i ostavite deset do petnaest dana. Kada prestane da peni, procedite i razblažite sa vodom. Tom tečnošću možete da zalivate koren biljaka ili da prskate listove protiv bolesti.

Kompost je takođe izuzetno koristan. Ako nemate kompost, možete da koristite zreli stajnjak ili kupljeno organsko đubrivo. Mineralna đubriva koristite pažljivo i po uputstvu. Nikada ne sipajte đubrivo direktno na koren, jer može da ga sprži. Bolje je staviti ga u zemlju malo dalje od biljke i zaliti. Kada paradajz počne da cveta, prihrana može da poveća broj plodova i poboljša ukus.

Začinsko bilje u saksijama: mali vrt na prozoru

Začinsko bilje je idealno za terasu i balkon. Peršun, bosiljak, mirođija, origano, timijan, ružmarin, majčina dušica, nana i limun trava mogu da rastu u saksijama. Većina njih voli sunce, ali ne previše jaku vrućinu. Bosiljak traži dosta vode i zaštićeno mesto. Ružmarin i timijan podnose sušu. Peršun voli plodno i vlažno zemljište, ali ne voli da mu voda stoji.

Začinsko bilje nije samo praktično, ono je i dekorativno. Ako ga posadite u lepe saksije, terasa će izgledati kao mali vrt. Mnoge vrste možete da berete tokom cele sezone. Samo pazite da ne odsečete više od jedne trećine biljke odjednom. Redovno branje podstiče rast i jača biljku.

Cherry paradajz: zvezda terase i plastenika

Cherry paradajz je jedan od najzahvalnijih useva za saksije. Male, slatke plodove možete da berete već nekoliko nedelja nakon sadnje. Voli mnogo sunca, toplo vreme i redovno zalivanje. Ako ga gajite u saksiji, izaberite duboku posudu od najmanje dvadeset litara. Stavite kolac ili mrežu za oslonac. Uklanjajte zaperke kako bi biljka usmerila snagu u plodove.

Kada cherry paradajz počne da cveta, prihranite ga blagim đubrivom. U plasteniku ili na terasi, oprašivanje može da bude problem ako nema vetra i insekata. Zato je dobro da lagano protresete biljku ili da koristite meku četkicu za prenošenje polena. Paradajz je samooplodna biljka, pa mu često nije potrebna dodatna pomoć, ali protresanje može da poveća rod.

Paprike i čili papričice

Paprike i čili papričice su idealne za plastenik. Vole toplinu i dugo traju. Ako ih sadite u saksije, izaberite veće posude i stavite ih na sunčano mesto. Zalivajte ih umereno, ali redovno. Kada procvetaju, ne prskajte ih hemijom, jer ćete oterati pčele i bumbare. Ako nemate insekte, možete ručno da oprašujete cvetove.

Feferoni i čili papričice su posebno zahvalne. Mogu da rastu u saksijama i da daju plod do kasne jeseni. Ako ih pred mraz unesete u zatvoren prostor, možete da berete sveže papričice čak i u decembru. Važno je da im obezbedite dosta svetla i da ih ne zalivate previše.

Salate, rukola, spanać, blitva i rotkvice

Ove kulture su odlične za početnike. Brzo niču i ne zahtevaju mnogo prostora. Rotkvice mogu da se seju u plitke posude i beru već za nekoliko nedelja. Salata i rukola vole hladnije vreme, pa ih je najbolje sejati u proleće i jesen. Spanać i blitva su bogati vitaminima i mogu da se beru list po list. Ako sejete u saksije, vodite računa da ne budu pregusto posejane.

Kada biljke malo porastu, proredite ih. Ostavite najjače primerke. Rotkvice i salate ne vole sušu, pa ih zalivajte redovno. U plasteniku mogu da uspevaju i zimi ako je dovoljno svetla i ako temperatura ne padne previše. Za zimske salate izaberite otpornije sorte.

Jagode u saksijama i žardinjerama

Jagode u saksijama su popularne jer ne zauzimaju mnogo mesta. Mogu da rastu u visećim korpama, žardinjerama ili vertikalnim sistemima. Volu sunce, plodno i dobro drenirano zemljište. Zalivajte ih redovno, ali ne prelivajte. Kada daju plodove, berite ih često. Posle nekoliko godina, jagode treba presaditi na novo mesto ili zameniti sadnice, jer rod opada.

Ako želite jagode na terasi, izaberite sorte koje rađaju više puta u sezoni. One mogu da daju plodove od proleća do jeseni. Zaštitite ih od ptica mrežom ako je potrebno. Jagode su osetljive na trulež, pa izbegavajte da plodovi leže na mokroj zemlji.

Zaštita od bolesti i štetočina

U plasteniku i na terasi biljke mogu da napadnu lisne uši, trips, paukove grinje, puževi i gljivične bolesti. Najbolja zaštita je prevencija. Provetravajte prostor, ne zalivajte preko lista uveče, uklanjajte obolele listove i ne sadite pregusto. Ako primetite plamenjaču na paradajzu, odmah uklonite zaražene listove i plodove. Ne ostavljajte biljne ostatke u plasteniku.

Protiv lisnih ušiju možete da koristite mlaz vode ili rastvor koprive. Protiv puževa postavite zamke ili barijere. Hemijska sredstva koristite samo u krajnjoj nuždi, jer mogu da naškode pčelama i drugim korisnim insektima. Ako gajite povrće za svoju porodicu, bolje je birati prirodne metode.

Održavanje: zaperci, vezivanje i oprašivanje

Paradajz treba redovno da se veže i da mu se uklanjaju zaperci. Zaperci su bočni izdanci koji izlaze između glavne stabljike i lista. Ako ih ne uklonite, biljka troši snagu na lišće, a manje na plodove. Paprike i feferoni ne zahtevaju uklanjanje zaperaka, ali im prija blago podrezivanje vrhova ako previše rastu u visinu.

Krastavac i tikvice vole da se pužu ili da rastu uz mrežu. Ako nemaju oslonac, plodovi mogu da leže na zemlji i da istrunu. U plasteniku je dobro postaviti mrežu ili kanap. Oprašivanje je važno za krastavce, tikvice i paprike. Ako nema insekata, možete ručno da prenesete polen mekom četkicom.

Zimska briga i plastenik

Zimi, negrejani plastenik može da zaštiti biljke od blagih mrazeva, ali ne i od jakih. Ako temperatura padne jako nisko, salata, spanać i blitva mogu da se smrznu. Tada je bolje koristiti dodatnu zaštitu, poput agrotekstila ili sloja slame. U proleće, plastenik se brzo zagreva, pa ga provetravajte da se biljke ne pregreju.

Ako imate mali prenosivi plastenik, možete ga postaviti na terasu ili u dvorište. On je odličan za rasad, zaštitu mladih biljaka i produženje sezone. Iako materijal možda nije najkvalitetniji, uz pažljivo održavanje može da posluži nekoliko sezona. Važno je da ga dobro pričvrstite da ga vetar ne odnese.

Organsko seme i očuvanje sorti

Mnogi uzgajivači preferiraju organsko seme jer žele zdrave biljke i očuvane stare sorte. Ako kupujete seme, proverite deklaraciju. Hibridno seme nije isto što i genetski modifikovano. Od hibrida možete da dobijete odličan rod te godine, ali seme iz njih naredne godine može da bude slabije. Ako želite da čuvate seme, birajte stare, stabilne sorte. Sačuvajte seme sa najlepših plodova, osušite ga i čuvajte na suvom i tamnom mestu.

Kada sami proizvodite seme, vodite računa o oprašivanju. Ako gajite više sorti paradajza blizu, može doći do ukrštanja. Zato je najbolje odvojiti sorte ili izolovati cvetove. Za početnike je najlakše da čuvaju seme salate, rotkvice, pasulja, graška i začinskog bilja.

Male tajne za veći rod

Redovno berite plodove. Što više berete, biljka više daje. Uklanjajte obolele listove i plodove. Održavajte zemljište vlažnim, ali ne preterano. Malč, poput slame ili pokošene trave, pomaže da se vlaga zadrži i da korov ne raste. Ako imate kompost, dodajte ga povremeno. Biljke vole i blagi rastvor od ostataka povrća i kafe, ali ne preterujte.

Pratite vreme. Ako najavljuju jaku kišu, pokrijte osetljive biljke. Ako najavljuju vrućinu, zasenite ih. U plasteniku, otvorite vrata danju, a zatvorite noću ako je hladno. Na terasi, okrenite saksije s vremena na vreme da biljke ravnomerno rastu.

Zaključak: povrtnjak na terasi je moguć

Povrtarstvo u plasteniku i na terasi nije komplikovano ako počnete sa malim brojem kultura. Cherry paradajz, rotkvice, salata, rukola, začinsko bilje i jagode su odličan izbor za početak. Vremenom ćete naučiti šta voli vaš prostor, koliko sunca imate i koliko vode je dovoljno. Najvažnije je da ne odustajete ako prva godina ne bude savršena. Svaka sezona donosi novo iskustvo.

Ako se pitate ima li neka dama koja se bavi povrtarstvom ali u plasteniku, slobodno se pridružite. Povrtarstvo je za sve: za početnike, za one koji žive u gradu, za one koji imaju samo par saksija. Uz malo truda, vaša terasa ili plastenik mogu da postanu mali zeleni raj koji daje sveže, zdravo i ukusno povrće. Berite prvi plod sa zadovoljstvom i nastavite da učite iz sopstvenog iskustva.