Koju hranu dajete ljubimcima i gde je kupujete - vodič kroz ishranu pasa i mačaka

Kada je reč o hrani za kućne ljubimce, svaki iskusan vlasnik zna da ne postoji jedan univerzalan odgovor. Na hiljade diskusija na forumima, u parkovima za pse i u čekaonicama veterinarskih ambulanti vodi se ista priča - šta im davati, čega se kloniti i gde je najpovoljnije kupiti. U ovom tekstu, bez imenovanja pojedinaca ili konkretnih radnji, prolazimo kroz sve aspekte ishrane pasa i mačaka, oslanjajući se na iskustva brojnih vlasnika i preporuke stručnjaka. Pokušaćemo da odgovorimo na suštinsko pitanje: kako napraviti jelovnik koji je i ukusan i zdrav, a da ne probije kućni budžet.

Šta sve ljubimci jedu - od granula do bureka

Realnost je daleko od idealnih brošura. Dok jedan ljubimac jede isključivo superpremijum granule preporučene od strane veterinara, drugi će radije gledati u praznu činiju nego da okusi nešto što mu se ne dopada. U brojnim diskusijama vlasnici dele slične priče: mace koje obožavaju tunjevinu i mešano povrće, psi koji su spremni da se prodaju za parče jabuke ili kruške, a ponekad i pravi mali gurmani koji će prepoznati i burek sa mesom kao omiljeni obrok. Nije redak slučaj da ljubimac dobije i nešto sasvim neočekivano - krišku mandarine, malo špageta, pa čak i kisele paprike, iako se to ne preporučuje.

Osnovu ishrane u većini domaćinstava čine granule (suva hrana). Od jeftinijih, koje se neretko kupuju u velikim džakovima i na merenje, do onih koje se svrstavaju u premium i superpremijum kategoriju i čije cene znatno variraju. Međutim, i ovde vlada podeljeno mišljenje - ono što je jednom psu odlično, drugom izaziva povraćanje, proliv ili jednostavno ne želi da priđe posudi. Zato mnogi pribegavaju mešanju granula sa kuvanom hranom, pastetom, jogurtom ili komadićima mesa, samo da bi obrok bio pojeden.

Gde se najčešće kupuje hrana za ljubimce

Kupovina hrane često je taktička operacija. Veliki pet centri su mesto gde se mogu naći džakovi od 10, 15 kilograma po cenama koje su gotovo duplo niže nego u malim prodavnicama. Tu su i specijalizovane radnje koje drže robne marke koje se ne mogu naći na svakom ćošku, pa vlasnici putuju i po nekoliko kilometara da bi došli do omiljenih granula. S druge strane, mnogi verno kupuju u lokalnim pet šopovima gde su cene sasvim korektne, a usluga prijatnija. Postoje i oni koji se oslanjaju na nabavku preko prijatelja ili povremene odlaske u hipermarkete kada je potrebno napraviti veću zalihu. Bez obzira na lokaciju, ušteda se meri desetinama evra mesečno, posebno kada je u kući više životinja.

Kako prepoznati kvalitetnu hranu - čitamo deklaracije

Kada se uzme kesa bilo kojih granula, prvo što treba uraditi jeste pogledati sastav, a ne reklamu. Najkvalitetnije hrane na tržištu odlikuju se visokim procentom mesa (npr. dehidrirana piletina, jagnjetina, losos) i odsustvom žitarica ili upotrebom lako svarljivih žitarica kao što je pirinač. Nije isto da li na deklaraciji piše „sadržaj proteina 25%” ili „meso i proizvodi životinjskog porekla 44%”. Ovo drugo daje jasniju sliku. Takođe, izbegavati proizvode sa dugačkim spiskom hemijskih dodataka, pojačivača ukusa i veštačkih boja. Superpremijum hrane često nemaju potrebe za takvim dodacima jer je sirovina dovoljno kvalitetna da privuče ljubimca.

U razgovorima među vlasnicima često se čuje da su pojedine marke „preskupe za ono što nude”, dok druge, manje reklamirane, pružaju mnogo bolji odnos cene i kvaliteta. Ovo posebno važi za pse i mačke sa osetljivim stomakom, alergijama ili specifičnim potrebama (sterilisane životinje, stariji ljubimci).

Domaća kuhinja za pse i mačke

Sve veći broj vlasnika okreće se kuvanoj hrani kao glavnom ili dopunskom obroku. Na meniju se nalaze: piletina, junetina, jagnjetina, džigerica, grkljani, srca, uz obavezne dodatke poput pirinča, palente, šargarepe, tikvice, peršuna, a ponekad i malo maslinovog ulja. Ovakva ishrana ima tu prednost što se tačno zna šta ljubimac jede, a miris koji se širi kuhinjom kada se kuva nešto za njih često dovodi do pravog malog skandala - psi i mačke bukvalno ne mogu da dočekaju svoj obrok.

Međutim, domaća ishrana zahteva izbalansiranost. Samo meso nije dovoljno; potrebno je mesati ga sa izvorima ugljenih hidrata i povrćem. Takođe se savetuje dodavanje jogurta, mladog sira, jaja (najbolje žumance sirovo, belance kuvano) i povremeno ribe. Vlasnici često pripremaju veće količine, zamrzavaju porcije i tako rešavaju nedostatak vremena tokom radne nedelje. Ono što se nikako ne preporučuje jesu ostaci sa stola - masna, slana i začinjena jela mogu ozbiljno da naruše zdravlje životinje.

Hranjenje sirovim mesom - istine i zablude

Pristalice BARF (Biologically Appropriate Raw Food) ishrane tvrde da je sirovo meso ono što je priroda namenila psima i mačkama. U ovom režimu, ljubimci dobijaju sirova pileća leđa, vratove, juneće kosti, sirovu džigericu, srce, pa čak i celu ribu. Zagovornici navode brojne prednosti: sjajna dlaka, čisti zubi, manje stolice, više energije, izostanak alergija. Ipak, veterinarska struka je podeljena. S jedne strane, postoje lekari koji ovakvu ishranu preporučuju kao prevenciju megakolona (naročito kod mačaka) i bolesti creva. S druge strane, upozoravaju na opasnost od salmoneloze, lažnog besnila (naročito kod sirove svinjetine), nedostatka tiamina kod preteranog unosa sirove ribe, kao i na mehaničke povrede od kostiju.

U praksi, mnogi vlasnici vode računa o higijeni, koriste meso deklarisano za ljudsku upotrebu i daju ga povremeno, ne kao jedini obrok. Jedan od najčešćih strahova - da će pas od sirovog mesa postati agresivan - često se provlači kroz priče sa kolena na koleno, ali nema naučno uporište. Ono što se preporučuje jeste umerenost i informisanost: ako se odlučite za sirovu ishranu, obratite se veterinaru nutricionisti.

Opasne namirnice koje ne smeju da se nađu u posudi

Lista onoga što ljubimci ne smeju da jedu podugačka je, a ipak mnogi vlasnici iz neznanja ili iz ljubavi prave greške. Ovo su najvažnije stavke:

• Čokolada, kafa, proizvodi sa kofeinom: sadrže teobromin i teofilin koji su izrazito toksični, utiču na srce i nervni sistem. Već 100 g čokolade za kuvanje može ubiti psa srednje veličine. Posebno su opasne „ljudske” čokolade, dok su specijalne pseće poslastice bezopasne.
• Crni i beli luk (sirov, kuvan, u prahu): izazivaju oštećenje crvenih krvnih zrnaca i anemiju. Ni „samo malo” nije dobro.
• Grožđe i suvo grožđe: nepoznati toksin oštećuje bubrege.
• Kosti živine i ribe (kuvane): termičkom obradom postaju krte, pucaju i mogu izazvati opstrukciju ili perforaciju digestivnog trakta. Sirove kosti su znatno bezbednije.
• Krompir i paradajz (u većim količinama): sadrže oksalate koji ometaju rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema. Slatki krompir se u manjim količinama može dati, ali ga kod nas nema lako.
• Mahunarke (pasulj, grašak, sočivo): nadimaju i teško se vare.
• Mleko: mnogi odrasli psi nemaju dovoljno laktaze, pa dobijaju proliv. Jogurt i mladi sir su bolji izbor.
• Alkohol, testo sa kvascem, so u velikim količinama, dodaci gvožđa za ljude.

Posebno je opasno kada vlasnici nesvesno daju ostatke sa stola koji su puni soli, masti i začina. Hronično izlaganje ovakvoj hrani dovodi do gojaznosti, dijabetesa, problema sa bubrezima i pankreasom. Pseći stomak nije kanta za đubre - rečenica koju treba zapamtiti.

Posebne potrebe: sterilizacija, starost, bolesti

Posle sterilizacije, i psi i mačke imaju usporen metabolizam i skloniji su gojenju, a kod mačaka se dodatno povećava rizik od stvaranja peska i kamena u urinarnom traktu. Zato postoje specijalizovane granule za sterilisane životinje koje regulišu pH urina i imaju manje kalorija. Takođe, tu su i medicinske linije hrane za životinje sa srčanim oboljenjima, problemima sa bubrezima, alergijama kože i dlake, ili za izbacivanje lopti od dlake (hairball) kod dugodlakih mačaka.

U ovakvim slučajevima, prelazak na novu hranu treba da bude postepen. Meša se stara i nova hrana u sve većem odnosu u korist nove tokom 7 do 10 dana, kako bi se crevna flora prilagodila. Nagla promena može izazvati probavne smetnje i nećkanje.

Poslastice i međuobroci - kada malo znači mnogo

Nije retkost da psi i mačke razviju pravu zavisnost od određenih poslastica. Keksici za pse, suve svinjske uši, goveđe kosti od kože, štapići za zube - sve to ima svoje mesto u treningu i nagrađivanju, ali treba biti umeren. Postoje i niskokalorične poslastice za male rase, kao i poslastice koje pomažu u čišćenju zuba. S druge strane, vlasnici često dele i svoje grickalice: po neko zrno kikirikija, kriška jabuke, šargarepa, pa čak i plazma keks. Iako pojedinačno nisu štetne, kalorije iz međuobroka se sabiraju i nepovoljno utiču na telesnu težinu.

Jedna od najvećih zabluda je da pseća čokolada nije ništa drugo do obična čokolada za dijabetičare. Istina je da specijalne poslastice za pse ne sadrže sastojke opasne po njih, ali to ne znači da treba davati ljudske zamene. Uvek je bolje koristiti namenske proizvode.

Navike i iskustva iz realnog života

Ako pročitate stotine iskustava, primetićete da ljubimci često diktiraju pravila. Jedan pas će pojesti sve od šljiva do ostataka ručka, dok će drugi gladovati dva dana ako mu se ne ponudi omiljena pasteta. Ima mačaka koje će liznuti sos iz kesice, a meso ostaviti, i onih koje svaki zalogaj uzimaju isključivo iz ruke vlasnika. Zabeleženi su i slučajevi da ljubimci jedu lubenicu, rotkvice, masline, smokve, a poneki čak i kisele krastavčiće. Iako deluje simpatično, ovakvi eksperimenti nisu bez rizika, pa je preporuka da se držite proverenih namirnica.

Interesantna je i priča o psu koji je dan započinjao hlebom natopljenim u mleko, nastavljao sa šakom-dve granula i tokom dana dobijao desetak međuobroka. Ili maca koja je jela isključivo određenu vrstu granula proizvedenih u Srbiji, dok je onu iz uvoza potpuno ignorisala. Ovakve anegdote govore o jednoj važnoj stvari - svaka životinja je individua i ono što je jednom psu savršeno, drugom može biti potpuno neprihvatljivo.

Kako da vaš ljubimac jede ono što mu date

Čest je problem što ljubimci, posebno psi, postanu izbirljivi. Dešava se da se granule ignorišu, a za kuvano meso se prosto poludi. Ovde je ključ u doslednosti. Ako pas vidi da ćete nakon njegovog odbijanja popustiti i dati mu nešto ukusnije, naučiće tu taktiku i primenjivaće je svaki put. S druge strane, neki psi toliko tvrdoglavo odbijaju granule da vlasnici iz brige da ne oslabe pribegavaju ručnom hranjenju, mešanju sa pastetom ili čak blagom podmićivanju. Stručnjaci savetuju: ponuditi hranu, sačekati 15 minuta, i ako nije taknuta, skloniti do sledećeg obroka. Zdrav pas neće umreti od gladi ako preskoči jedan ili dva obroka.

Kod mačaka je situacija još kompleksnija jer su one po prirodi izbirljive. Mnoge mace će pojesti samo onu konzervu koja im se tog dana dopadne, pa vlasnici kupuju više različitih ukusa i rotiraju ih kako im ne bi dosadio isti jelovnik. I ovde važi pravilo postepenog uvođenja novog.

Dodaci ishrani i vitamini

U zavisnosti od načina ishrane, može biti potrebno dodavati određene suplemente. Omega-3 i omega-6 masne kiseline (riblje ulje) izvanredno deluju na kožu i dlaku. Pivski kvasac je bogat B vitaminima i mineralima, a često se koristi za jačanje imunološkog sistema i lepšu dlaku. Kalcijum se dodaje štencima u razvoju i kujama dojiljama, ali oprezno, jer višak može da izazove poremećaje u kostima. Vitamin C i E se koriste kao antioksidanti.

Vlasnici mačaka često pribegavaju travi za izbacivanje dlaka (posađenoj u saksiji), a oni koji se bave uzgojem papagaja imaju posebne mešavine zrnevlja koje podstiču govor i zdravlje perja, uz dodatak voća i povrća, pa čak i malo pepela iz pepeljare (u minimalnim količinama).

Najčešće zablude o ishrani kućnih ljubimaca

Kroz godine su se ustalile mnoge netačne ideje:

• „Pas mora da posti jedan dan nedeljno.” - Nema nikakvu zdravstvenu korist.
• „Ako ne jede meso, biće izdržljiviji.” - Naprotiv, meso je glavni izvor energije i proteina.
• „Kalcijum čini da uši stoje uspravno.” - Uši su hrskavica, a ne kost; kalcijum tu ne pomaže.
• „Proteini opterećuju bubrege.” - Ova tvrdnja je opovrgnuta naučnim istraživanjima; bubrezi zdrave životinje odlično podnose visok unos proteina.
• „Sve što mi jedemo može i pas.” - Potpuno pogrešno; metabolizam pasa i mačaka se značajno razlikuje od ljudskog.

Kako napraviti najbolji izbor za svog ljubimca

Iz svega navedenog proističe nekoliko praktičnih smernica. Prvo, posmatrajte svog ljubimca. Ako je dlaka sjajna, stolica redovna i čvrsta, energija visoka, a težina u optimalnim granicama - to su znaci da ishrana odgovara. Drugo, ne podležite reklamama i trendovima, već se oslonite na proverene izvore i iskustva drugih vlasnika. Treće, ne štedite na hrani tako što kupujete najjeftinije opcije - dugoročno gledano, to može rezultirati većim troškovima kod veterinara. I četvrto, kombinujte - malo granula, malo kuvanog obroka, poneka sirova kost, i povrće. Raznovrsnost, uz uravnoteženost, čini čuda.

Na kraju, ostaje onaj najlepši deo - kada ljubimac srećno maše repom ili prede dok mu sipate omiljeni obrok. Bilo da je u pitanju jagnjetina sa povrćem, jednostavna palenta sa mesom ili specijalizovane granule za osetljive stomake, važno je da se taj obrok servira s ljubavlju i znanjem. A gde ćete ga kupiti i koliko često menjati jelovnik - na to ćete najbolje odgovoriti sami, slušajući svog četvoronožnog prijatelja i poštujući savete stručnjaka.