Kako izabrati digitalni fotoaparat: sve što ste oduvek želeli da znate

Do pre nekoliko godina o njima smo mogli samo da sanjamo, sada su dostupni gotovo svima. Ogromna ponuda na tržištu, razni proizvođači i različite cene - sve to lako zbuni i najstrpljivije. Ako ste bar jednom ušli u prodavnicu i pokušali da razumete šta znači optički zum, čemu služi punjač i da li su obične baterije dovoljne, ovaj tekst je za vas.

Prvi korak: razumevanje megapiksela - da li je više uvek bolje?

Jedno od prvih pitanja koje postavlja svako ko razmišlja o kupovini digitalnog fotoaparata glasi: koliko megapiksela mi treba? Odgovor je mnogo jednostavniji nego što reklame sugerišu. Većina današnjih aparata kreće se u rasponu od 5 do 12 megapiksela, a za svakodnevnu upotrebu sasvim je dovoljno između 6 i 8 megapiksela. Broj megapiksela nije presudan za oštrinu fotografije - on pre svega određuje do koje veličine možete da odštampate sliku bez gubitka kvaliteta. Za razvijanje fotografija formata 10x15 cm ili čak 13x18 cm, aparat od 6 megapiksela daje odlične rezultate. Mnogo važniji faktor je kvalitet objektiva i veličina senzora.

Zamislite senzor kao platno: što je veće, to više svetlosti može da primi, a samim tim i da proizvede čistiju sliku sa manje šuma. Iako proizvođači često ističu visok broj megapiksela, na malom senzoru gomilanjem piksela dobijate slike koje pri slabijem osvetljenju postaju mutne i zrnaste. Zato nije retkost da stariji model sa 5 megapiksela i kvalitetnom optikom napravi lepšu fotografiju od novog aparata sa 10 megapiksela i slabijim objektivom.

Optički zum protiv digitalnog zuma: zabluda koja košta

Na svakom drugom aparatu videćete natpis 8x digitalni zum. Zvuči impresivno, ali u praksi digitalni zum ne bi trebalo ni da uzimate u obzir. On jednostavno iseca centralni deo fotografije i uvećava ga, što dovodi do gubitka kvaliteta - često dobijate mutne, pikselizovane slike. To je potpuno isto kao da fotografiju naknadno uveličate na računaru. Prava vrednost nalazi se u optičkom zumu. Optika fizički približava objekat, bez gubitka detalja. Najčešća vrednost kod kompaktnih aparata je 3x optički zum, ali bolji modeli nude i 5x, 10x ili čak 15x. Ako volite da slikate pejzaže, životinje u prirodi ili jednostavno želite da udaljene stvari budu jasne i oštre, potražite aparat sa što većim optičkim zumom.

Iskustva pokazuju da modeli sa 10x optičkim zumom, poput pojedinih Olympus i Fujifilm serija, pružaju fantastičnu fleksibilnost. Naravno, pri velikom zumu i najmanji pokret ruke dovodi do zamućenja, zbog čega je stabilizacija slike izuzetno važna karakteristika. Bez obzira na to da li se odlučite za Canon, Nikon, Sony ili Panasonic, obavezno proverite da li aparat ima ugrađenu optičku ili barem digitalnu stabilizaciju - iako je optička uvek bolja.

Baterije: punjive, obične ili litijum‑jonse?

Jedna od prvih stvari koje primetite kada čitate iskustva ljudi jeste koliko su baterije važne. Obavezno pored memorije obrati pažnju na baterije. Obične ne mogu izdržati 5 slika i gotove su. Ovakvi komentari su svuda. Postoje aparati koji koriste AA (LR6) ili AAA (LR3) baterije - one alkalne, obične. Prednost je što ih možete kupiti na svakoj trafici, ali mana je što se u digitalnom aparatu troše neverovatnom brzinom, naročito ako često pregledavate slike na displeju ili snimate video zapise. Zato mnogi odmah dokupuju punjač i punjive baterije (NiMH, najbolje od 2500 mAh i više). One su dugoročno isplativije, a uz jedan set rezervnih baterija, možete napraviti i po nekoliko stotina snimaka bez brige.

Sve popularnije su litijum‑jonske baterije (Li‑ion), one pljosnate, slične onima u mobilnim telefonima. One traju duže, pune se bez glomaznih punjača - kablom direktno u aparat ili preko USB‑a - i gotovo da nemaju efekat samopražnjenja. Mnogi korisnici navode da su prešli na Sony ili Olympus modele upravo zbog praktičnosti Li‑ion baterija. Ja imam Sony digitalac i pravo sam zadovoljna: baterije na punjenje i punjač, budu mi po čitav film - 330 slika i još mi ostanu da mogu pregledati slike. Ako često putujete ili jednostavno ne želite da razmišljate o kupovini baterija na svakom ćošku, Li‑ion je sjajno rešenje.

Memorija: ne zaboravite na karticu

Uz aparat obično dobijete malu memorijsku karticu od 16 ili 32 MB - dovoljno za dvadesetak fotografija u srednjoj rezoluciji ili minut i po video zapisa. Zato je gotovo obavezno da odmah kupite veću karticu, najmanje od 1 GB, a poželjno i 2 GB ili više, naročito ako planirate da snimate video. Iskustva korisnika su jasna: Dodala sam mu karticu 1 GB, ima odlične baterije i punjač, 6 MPix, video zapis i gomilu raznih funkcija. Pre kupovine proverite koji tip kartice aparat koristi - SD, SDHC, microSD, xD - da ne biste pogrešili.

Video zapis: više od reči na kutiji

Većina današnjih digitalnih fotoaparata snima i video zapise, ali kvalitet umnogome varira. Ključne stavke su rezolucija i broj frejmova po sekundi (fps). Standard koji pruža solidan, gladak snimak je 640 x 480 piksela pri 30 fps. Ako želite da vam pokreti budu tečni, birate aparat sa 30 fps - sve ispod toga, recimo 15 fps, stvara utisak seckanja, posebno pri brzom pomeranju ili snimanju sporta. Noviji modeli nude i HD video (1280 x 720), što je odlično ako planirate da snimke gledate na velikom ekranu, ali imajte na umu da takvi fajlovi brzo popune memoriju.

Važno je da video zapis uključuje i zvuk. Neki stariji ili jeftiniji modeli snimaju bez tona, što kasnije ume da bude frustrirajuće. Pre kupovine obavezno proverite tu karakteristiku, jer se često previdi.

Ekran, tražilo i rukovanje

Ogroman, svetao LCD ekran je koristan za kadriranje i pregled slika, ali i veliki potrošač baterije. Zato mnogi aparati još uvek imaju optičko tražilo - onaj mali kvadratić kroz koji gledate kao na starim analognim aparatima. Ono vam može spasiti bateriju kada ste u škripcu. Neki modeli imaju i tilt‑ekrane koji se obrću, što je sjajno za snimanje iz neobičnih uglova ili za autoportrete. Imam Olympus FE140, tanak je i lagan, veliki displej i baterije su odlične. Udobnost u ruci je takođe važna: aparat treba da vam prirodno leži, da možete da ga držite jednom rukom i da su svi tasteri lako dostupni. Pre kupovine, obavezno ga uzmite u ruke.

Pametni modovi i funkcije koje zaista koristite

Mnogi ljudi kupe aparat i koriste ga samo u Auto režimu, a pritom propuštaju sjajne mogućnosti koje su im na dohvat ruke. Gotovo svaki digitalni fotoaparat danas ima niz scenskih modova (Scene - SCN) prilagođenih različitim situacijama. Noćni mod (obično označen sličicom Ajfelove kule, meseca i deteta) omogućava vam da u mrklom mraku napravite fantastične fotografije, pod uslovom da aparat držite mirno ili koristite stativ. Ako slikate hranu, cveće ili sitne detalje, makro mod (cvetić) vam omogućava da priđete na samo nekoliko centimetara i dobijete oštre, žive snimke. Kad slikate decu u kolima ili bilo šta što vam je blizu, koristite makro mod - fotke neće biti mutne. Tu su i modovi za portrete, pejzaže, plažu, sneg, vatromet, sport (za objekte u pokretu) i mnogi drugi.

Jedna od često zanemarenih funkcija jeste i redukcija crvenih očiju pri upotrebi blica. Ako fotografišete osobe svetlih očiju, obavezno uključite tu opciju; iako ponekad ne pomaže potpuno, značajno ublažava problem. Takođe, kada slikate kroz staklo - izlog, akvarijum - isključite blic kako biste izbegli odsjaj.

Brzina okidanja i osetljivost (ISO)

Koliko puta ste propustili savršen trenutak jer je aparatu trebalo previše vremena da bude spreman za sledeći snimak? Sporost je česta boljka kompaktnih aparata. Delimično možete ubrzati stvari tako što ćete isključiti prikazivanje upravo uslikane fotografije na ekranu. Ali ako vam je brzina zaista bitna - na primer, slikate decu koja trčkaraju ili kućne ljubimce - razmislite o DSLR aparatima sa izmenjivim objektivima. Oni su skoro trenutni: osnovni modeli mogu da zabeleže 2‑3 slike u sekundi u punoj rezoluciji. Naravno, to su veći, teži i skuplji aparati, ali kvalitet i brzina su neuporedivi.

ISO vrednost je još jedna stvar o kojoj retko ko razmišlja, a može drastično da popravi ili pokvari fotografiju. ISO predstavlja osetljivost senzora na svetlost. Na jakom dnevnom svetlu držite ISO što je moguće niže (80‑200) - slike su oštre i bez šuma. U sumrak ili u zatvorenom prostoru, aparat automatski podiže ISO, što rezultuje zrnastošću (šumom). Zato je za noćne fotografije najbolje koristiti stativ i niži ISO, ili pak blic. Kada idete u klub, nemojte očekivati čuda - mali senzor i slab blic jednostavno ne mogu da daju savršenu sliku u mraku. Aparati sa većim senzorom i boljom optikom ovde prave ogromnu razliku.

Proizvođači i modeli: kako se snaći u moru ponude

Na tržištu postoje brendovi koji su decenijama sinonim za fotografiju: Canon, Nikon, Olympus, Pentax, Fujifilm. Tu su i Sony, Panasonic (Lumix), Samsung, Kodak, Casio i drugi. Svaki ima svoje prednosti i mane. Klasične fotografske kompanije ulažu ogromno iskustvo u optiku i obradu slike, dok elektronski giganti umeju da ponude inovativne funkcije i moderan dizajn. Ja imam Canon A510 već godinu i po i prezadovoljna sam. Slične pohvale stižu i za Canon A seriju (A430, A460, A550, A590 IS, A1000…), koja slovni kao legendarno pouzdana za amatere. Nikon serije Coolpix L i S takođe su veoma popularne - posebno modeli sa optičkom stabilizacijom i solidnim zumom. Sony Cybershot sa Carl Zeiss objektivima često dobija hvalospeve za boje i oštrinu, mada je cena nešto viša.

Ako vas zanima nešto više od običnog aparata, takozvani prosumer modeli (kao što su Canon Powershot SX serija, Fujifilm Finepix S serija, Nikon Coolpix P) nude veliki zum, mnoštvo ručnih podešavanja i kvalitet slike koji se približava DSLR‑ovima, a da pritom ne morate da kupujete dodatne objektive. Imam Kodak Z740, 5 MPix i 10x optički zum - sada mu je pala cena na oko 390‑400 evra. Za početnike koji žele da uče, ovo je odličan kompromis.

Česte greške i praktični saveti

Kada već kupite aparat, nekoliko navika može da produži njegov vek i poboljša rezultate. Prvo, čuvajte baterije - punjive punite tek kada se potpuno isprazne, a prvih nekoliko ciklusa je poželjno uraditi do kraja. Baterije koje duže stoje bez upotrebe polako gube napon, pa je najpametnije napuniti ih neposredno pre polaska na put. Drugo, ne zaboravite da formatirate karticu. Stalno snimanje i brisanje fotografija pojedinačno dovodi do grešaka; povremeno (jednom mesečno ili kada prebacite slike na računar) formatirajte karticu kroz meni aparata. To je kao čišćenje diska - aparat radi brže i smanjuje se rizik od korupcije podataka.

Treće, podesite rezoluciju fotografije na srednju ili visoku, u zavisnosti od potrebe. Za svakodnevne 10x15 cm fotografije, 1600 x 1200 (HQ) je sasvim dovoljno. Rezoluciju za video stavite na najvišu moguću - bolje je imati kraći, ali kvalitetniji snimak. Kad snimate video, obavezno odaberite najbolji kvalitet: veća rezolucija znači manje snimaka na kartici, ali uživanje u gledanju je neprocenjivo.

Često ljudi zanemaruju balans bele boje (WB). Ako primetite da su fotografije previše plave (na dnevnom svetlu) ili žute (pod veštačkim svetlom), uđite u meni i promenite WB podešavanje. Većina aparata nudi i automatski balans bele, ali u zahtevnim uslovima manuelno podešavanje čini čuda.

Šta kada se aparat pokvari?

Najčešći problemi su padovi, ulazak peska ili vlage, i greške elektronike. Ako vam se objektiv zaglavi (neće da se izvuče ili uvuče), često je uzrok mehaničko oštećenje ili pesak. Tada je popravka moguća, ali nije uvek isplativa - cena može dostići polovinu vrednosti aparata. Za skuplje modele vredi potražiti ovlašćeni servis (Nikon, Canon, Sony imaju svoje u većim gradovima), dok se jeftiniji aparati često jednostavno zamene novim. Bila sam kod majstora i rekao je da će popravka koštati skoro kao nov aparat. Zato dobro razmislite o zaštiti: torbica, zaštitni filter na objektivu i pažljivo rukovanje produžiće život uređaja.

Gde i kako kupiti?

Pre kupovine, odvojte vreme da uporedite cene u više prodavnica - i fizičkih i onlajn. Često se dešava da ista radnja ima različite cene u zavisnosti od akcija. Korisnički forumi i sajtovi poput itsvet‑a pružaju dragocene informacije o iskustvima drugih. Uvek pitajte šta sve dobijate u paketu: uz aparat obično idu osnovni kablovi, disk sa softverom, mala kartica i alkalne baterije. Punjač i punjive baterije se često prodaju zasebno, a neki modeli dolaze i sa velikodušnim paketima - kartica od 1 GB, torbica i dodatna baterija. Sve to utiče na krajnju cenu.

I na kraju, najvažnije pravilo: najbolji aparat je onaj koji koristite. Ako vam je glomazan, stalno će ostajati kod kuće. Ako je mali i zgodan, nosićete ga svuda i beležiti uspomene. Bilo da birate Canon Powershot, Nikon Coolpix, Sony Cybershot, Olympus mju, Fujifilm Finepix ili neki drugi brend, najbitnije je da vam leži u ruci i da vam se sviđaju fotografije. Digitalni fotoaparat mi je vrlo drag predmet, dobila sam ga na poklon - i to je ono što ga čini neprocenjivim. Uživajte u svakom kadru, eksperimentišite i ne dozvolite da vas tehnički detalji spreče da zabeležite ono što vam je srcu drago.